Sve što treba da znate o operaciji podizanja kapaka: Lično iskustvo i saveti

Već godinama sam znala da me čeka operacija gornjih kapaka. Višak kože na njima bio je genetski, a na desnom oku i posebno vidljiv. Dakle, oduvek su mi kapci bili spušteni, ali je s godinama to postajalo sve izraženije. Moja mama ima identičnu situaciju i, kako nije uradila podizanje kapaka, navikla je da non-stop podiže desnu obrvu toliko da više nije ni svesna tog pokreta. Pokušava na taj način da oslobodi pogled, jer ovaj problem nije samo estetske prirode - već je i funkcionalan.

Iskreno, nećemo da se lažemo: da li mi je funkcionalnost bila glavna stavka? Nos sam operisala zbog devijacije još sa 23 godine, nakon što sam ga razbila u detinjstvu - to sam morala da uradim. Ali podizanje kapaka je bila druga priča. To sam htela oduvek, ali sam stalno odlagala.

Moj izbor hirurga: Dugogodišnje poverenje

Kod dr Anice Jevremović, specijaliste plastične hirurgije, održavam svoje lice od 2016. godine. Lako je reći da se ne sećam svog života pre nje. Uopšte nije bilo pitanje ko će mi raditi tu operaciju. Ne samo što imam dugogodišnje apsolutno poverenje, nego što je ona jedna od najdetaljnijih osoba na svetu. Gleda svaku sitnicu, ima izuzetno oštro oko i neverovatno je odgovorna. Ipak, unatoč svemu, odugovlačila sam sa donošenjem konačne odluke.

Dr Anica Jevremović mi je dva puta radila niti na obrvama kako bismo malo otvorili oko. Oba puta mi je iskreno rekla: "Niti služe da privremeno podignu obrve i privremeno će kapci delovati bolje, ali efekat je kratkotrajan i nedovoljan. Niti nisu zamena za operaciju podizanja kapaka". Istina, oči su izgledale bolje i otvorenije nakon niti dok je efekat trajao, ali to zapravo nije bio tretman za mene. To je bilo čisto odugovlačenje.

Konačna odluka: Vreme za podizanje kapaka je došlo

I onda je konačno odluka pala. Dogovorili smo se da radimo podizanje kapaka u prvoj polovini januara ove godine.

Kad sam to zakazala, po svom običaju, "trubila sam okolo" šta planiram da uradim. Moj je stav da bi svima nama bilo lakše ako više pričamo o ovim temama otvoreno, jer ćemo tako čuti iskustva, savete i upozorenja. Iznenađujuće, čim sam progovorila, odjednom je progovorila i cela masa žena oko mene. Zgranula sam se kada sam shvatila koliko njih je već operisalo kapke, ali o tome ćuti. Poštujem njihovo pravo na privatnost, kao što poštujem i svoje pravo da budem otvorena. Uvek je korisno da se čuje sve iz prve ruke, da se zna šta vas tačno čeka od A do Š, ako vam je potrebno da uradite isto. Zato ću vam ispričati sve.

Proces operacije: Šta očekivati tokom podizanja kapaka

Ceo proces počinje detaljnim konsultacijama. Veoma je važno da znate šta da pitate svog hirurga tokom ovog razgovora.

Operacija podizanja kapaka se danas izvodi u lokalnoj anesteziji. Za one koji su anksiozniji, a kojima nije dovoljno što neće osetiti ništa, već ne žele ni da budu svesni dešavanja u sali, postoji opcija analgosedacije. To ja volim da nazovem "malo vas šoknu i ničega se ne sećate". Ova opcija, naravno, zahteva doplatu za anesteziologa.

Što se tiče cene, operacija gornjih kapaka je uglavnom prilično ujednačena. Najčešće se kreće oko 1000 evra, sa varijacijama od možda 200 evra gore-dole, u zavisnosti od specifičnosti slučaja i izbora anestezije. Operacija donjih kapaka je obično za oko 200 evra skuplja. Ovo su orijentacione cifre, jer hirurg mora da vas vidi i proceni. Neki hirurzi dodatno naplaćuju konsultacije, neki uračunavaju i kontrole u cenu - vaše je da sve to unapred pitate.

Oporavak nakon podizanjem kapaka: Lično iskustvo

Na ovo pitanje mogu da odgovorim bez imaše dileme: ni jedne sekunde me nije bolelo. Ni tokom procedure, ni posle nje. Oporavak je malo dosadan i zahteva strpljenje, ali je potpuno bez ikakvih bolnih senzacija. Ovo važi čak i za skidanje konaca. Plašila sam se da će me nešto čupkati ili peckati, ali dr Anica Jevremović je samo izvukla neke tanke strune i ja bukvalno ništa nisam osetila.

Kući sam otišla odmah po završetku. Brat je došao po mene. Imała sam deblje flastere koji su me malo nervirali - osećaj je bio kao da nosim kačket i moram da podižem glavu da bih videla širi horizont. Ti prvi flasteri se skidaju već nakon 24 časa. Doktorka ih je natopila nekom tecnoscu i začas ih skinula. Nema čupkanja ni cimanja - i toga sam se, ispostavilo se, plašila bez ikakvog razloga.

Nove, tanke flastere sam nosila još narednih 6 dana. Čim ih je stavila, ja sam navukla svetlije naočare za sunce i izgledala sam toliko prihvatljivo da sam se kući vratila gradskim prevozom, čak malo i prošetala po centru. Niko me nije gledao čudno, a meni je bilo pomalo smešno što je od procedure prošao tek jedan dan. Moram priznati da sam bila manje natekla od većine ljudi - otečenost zavisi i od tehnike hirurga i od specifičnih reakcija organizma.

Već nakon 2-3 dana, našminkala sam ceo face, osim očiju, i krenula da obavljam svoje obaveze po gradu. Nakon 7 dana skinuti su konci, a već nakon 10 dana ja sam sa punom šminkom snimala edukativne sadržaje za svoje pratioce, jer sam im tako obećala. Desetog dana od podizanja kapaka snimala sam se i sa ajlajnerom! Malo je reći koliko sam bila srećna što ponovo mogu da nosim ajlajner na način na koji sam navikla.

Rezultati i razmišljanja nakon podizanju kapaka

Modrice nisam imala, ali hematomi od operacije koji su bili gore, prirodnom gravitacijom, spuštaju se dole. Ispod jednog oka sam imala manju fleku nakon 10 dana, ali bila je dovoljno neupadljiva da je mogu prekriti šminkom.

Naravno, seče se komad kože i ožiljak mora da postoji. On vremenom bledi i postaje sve nevidljiviji. Ako ne bi postojalo sečenje, ne bi bila reč o plastičnoj hirurgiji već o naučnoj fantastici. Kod žena koje sam upoznala, a koje su operaciju radile pre nekoliko godina, čak i kada bi se zagledalo, ožiljak se jedva primećuje. Što se mene tiče, baš me briga za te male, fine crtice koje sada imam, a koje začas prekrijem šminkom. Spuštene kapke nisam mogla da sakrijem nikako, dok ovaj ožiljak lako učinim nevidljivim.

Nova koža neće nikada da poraste, ali sila gravitacije tokom godina i dalje nastavlja da vuče lice na dole - padaju obrazi, obrve, sve… Onima kojima je stalo do toga, preporučuje se podizanje obrva, temporalni lifting ili lifting lica u celini. Onima kojima to nije prioritet, idu na razne neinvazivne tretmane. Lice nastavlja da živi svoj život i vremenom se menja. Vi birate šta ćete dalje s njim, ali retkim pojedincima je ikad bila potrebna druga operacija podizanja kapaka.

Zašto sam čekala? Moj zaključak

Da, pitam se zašto sam odugovlačila i nisam ovo uradila ranije, kad sam već znala kakva mi je genetika i da nema drugog rešenja. Zašto sam se "glupirala" sa nitima, tehnikama šminkanja i slično? Odgovor je, naravno, strah. Posle bitke su svi generali, pa i ja. Sada, kad znam sve što znam, smešno mi je što sam se plašila bola, koji ne postoji. Plašila sam se da je oporavak spor i da ću dugo izgledati kao izubijani vanzemaljac, da neću moći da radim…

Jedino se se nisam plašila kako će da ispadne. Taj deo je bio neobičan. Na sistematskom pregledu smrznem se od straha zbog vađenja krvi, isto važi i za zubara. Na dan operacije podizanja kapaka, međutim, nisam bila nervozna. Nisu me drhtale ruke, nije mi svokćala vilica… i ništa. Verujem da ovo važi samo za mene, jer nemaju svi tu privilegiju da svog plastičnog hirurga poznaju skoro deceniju. To je i bio razlog što se ni jedne sekunde nisam pitala hoće li biti dobro. Ja sam to jednostavno znala. A upravo to je osećaj koji treba da imate pored svog hirurga ako se odlučite za podizanje kapaka ili bilo šta drugo slično. To tražite, to pronađite i sve će biti u savršenom redu.

Ovo iskustvo podizanja kapaka je za mene bio moj izbor i moj primer kako se suočiti sa nečim što nas plaši, ali što nas može toliko osloboditi. Ako imate pitanja, uvek možete da ih postavite svom hirurgu - informisanost je kĺjuč za mirnu i sigurnu odluku.