Otrovne biljke: Opasnost po decu i kućne ljubimce

Kada deca krenu da hodaju, prva reakcija roditelja je da učine dom što bezbednijim. Sklanjamo hemikalije, oštre predmete, staklo i sve što bi moglo da predstavlja opasnost. Međutim, postoji jedan čest, a često zanemaren izvor rizika - cveće i biljke. One koje s toliko ljubavi negujemo, koje ukrašavaju naše prostore, mogu, u određenim okolnostima, predstavljati pretnju po zdravlje, a ponekad i život, naših najmanjih članova porodice i kućnih ljubimaca.

Svrha ovog članka nije da izazove paniku ili da natera ikoga da se reši svojih omiljenih biljaka. Svrha je edukacija i prevencija. Poznavanje potencijalne opasnosti omogućiće vam da preduzmete neophodne mere bezbednosti i da mirnije uživate u lepoti prirode koja vas okružuje.

Zašto su biljke otrovne?

Biljke su tokom evolucije razvile različite mehanizme odbrane od biljojeda. Jedan od tih mehanizama je i proizvodnja različitih toksičnih jedinjenja. Ova jedinjenja, poput alkaloida, glikozida, oksalata i drugih, štite biljku, ali mogu biti štetna po čoveka i životinje ako se unesu u organizam ili dođu u direktan kontakt sa kožom. Važno je napomenuti da je težina trovanja u velikoj meri individualna i zavisi od količine unete supstance, održivosti organizma, težine i starosti osobe ili životinje.

11 najopasnijih otrovnih biljaka

1. Glicinija (Wisteria)

Glicinija je prelepa listopadna penjačica, poznata po svojim spektakularnim, mirisnim i grozdastim cvetovima plavkaste, bele ili crvene boje. Godišnje može da naraste i do tri metra, a često se može videti kako prekriva čitave zidove i fasade. Iako je prepoznatljiv ukras mnogih vrtova, svi delovi ove biljke su otrovni, posebno seme i mahune. Ako se proguta, može izazvati teške gastrointestinalne smetnje - mučninu, povraćanje, grčeve i dijareju. Dehidracija usled ovih simptoma posebno je opasna za malu decu.

2. Naprstak ili Pustikara (Digitalis purpurea)

Ova biljka, sa svojim prepoznatljivim zvonolikim cvetovima ružičaste, ljubičaste ili bele boje, čest je ukras vrtova. Ironija je što se upravo iz nje proizvode lekovi za srce (digitalis), što govori o njenoj moćnoj farmakološkoj aktivnosti. Bilo koji deo ove biljke je izuzetno opasan za konzumaciju. U blažim slučajevima trovanja javlja se mučnina, dijareja i grčevi. U težim slučajevima, otrovi direktno napadaju srce, što može dovesti do poremećaja rada srca, otkazivanja krvotoka, pa čak i do infarkta. Nažalost, poznati su slučajevi trovanja kućnih ljubimaca.

3. Hortenzija (Hydrangea)

Omiljena hortenzija, grmolika biljka sa velikim, bujnim cvetovima u raznim bojama (zavisno od pH vrednosti zemljišta), zauzima visoko mesto na listi otrovnih biljaka. Njeni cvetovi i listovi sadrže cijanogene glikozide. Nakon unošenja u organizam, simptomi se brzo javljaju: mučnina, povraćanje, pojačano znojenje i bolovi u stomaku. Može doći i do osipa i jakog svrabeža kože. Ako se trovanje ne leči na vreme, može eskalirati do letargije, kome i ozbiljnih kardiovaskularnih problema.

4. Đurđevak (Convallaria majalis)

Ova nežna biljka sa malim belim cvetićima u obliku zvončića i intenzivnim mirisom, čest je stanovnik vrtova. Međutim, đurđevak je izuzetno opasan. Sadrži jake kardiotoksične glikozide koji utiču na rad srca. Trovanje uzrokuje mučninu, povraćanje, bolove u ustima i stomaku, dijareju i grčeve. U septembru ova biljka rađa atraktivne crvene plodove koji su takođe veoma otrovni i posebno privlače decu. Nakon bilo kakvog dodira sa biljkom, neophodno je temeljito oprati ruke.

5. Flamingov cvet (Anthurium)

Popularna cvetna biljka za unutrašnje prostore, prepoznatljiva po svom sjajnom, srcolikom cvatu (najčešće crvenom). Svi delovi ove biljke sadrže kristale kalcijum oksalata. Ako se žvaku ili proguta, ovi mikroskopski oštri kristali uzrokuju momenatalno i izuzetno bolno oticanje usana, jezika i grla. Oticanje sluznice može dovesti do otežanog disanja i čak gušenja. Simptomi uključuju i gubitak glasa, promuklost i nemogućnost gutanja.

6. Hrizantema (Chrysanthemum)

Ovo cveće, neizostavni simbol jeseni i čest ukras na danima sećanja, takođe poseduje toksična svojstva. Dodirom sa biljkom može doći do iritacije kože, osipa i jakog svrabeža (kontaktni dermatitis). Vrtlari je često sade upravo zbog ovih svojstava kako bi oterali zečeve i druge sitne glodare, koji je instinktivno izbegavaju. Iako trovanje kod ljudi retko bude fatalno, može izazvati neprijatne alergijske reakcije.

7. Oleandar (Nerium oleander)

Oleandar je zimzelena mediteranska biljka prepoznatljiva po svojim cvetovima u različitim nijansama ružičaste, bele i crvene. Smatra se jednom od najotrovnijih ukrasnih biljaka. Otrovna je cela biljka, čak i suvi listovi. Slučajno udisanje dima pri sagorevanju grančica može izazvati probleme. Trovanje, čak i u malim količinama, ima direktan uticaj na srce, uzrokujući teške aritmije koje mogu biti fatalne. Poznati su istorijski slučajevi trovanja ljudi čajem napravljenim od oleandrovog lišća.

8. Fikus Benjamin (Ficus benjamina)

Ovaj popularni vrtlar i čest stanovnik enterijera, poznat po svojim gustim, svetlozelenim listovima, takođe može predstavljati opasnost. Njegov sok sadrži lateks, koji kod mnogih ljudi i životinja može izazvati jaku alergijsku reakciju na koži (oticanje, crvenilo, svrab) ako dođe u kontakt sa njom. Ako se listovi progutaju, mogu izazvati iritaciju želuca. Reakcije su obično blage, ali je svakako potrebno obratiti pažnju.

9. Azaleja (Rhododendron)

Grmovi azaleje, sa svojim bujnim i šarenim cvetovima, veoma su popularni u hortikulturi. Međutim, svi delovi ove biljke su otrovni. Sadrži toksine koji imaju halucinogeno i jako iritirajuće dejstvo na ljudski organizam. Simptomi trovanja uključuju povraćanje, dijareju, pojačano slineženje, slabost i zamagljen vid. U težim slučajevima, može doći do padova krvnog pritiska, komplikacija sa radom srca i kome. Ova biljka je posebno opasna za konje.

10. Narcis (Narcissus)

Vesnik proleća, prepoznatljiv po svom suncu žutom cvetu, takođe krije opasnost. Najveći rizik predstavlja njegova lukovica, koja sadrži toksične alkaloide. Ako se proguta, izaziva teške gastrointestinalne smetnje: mučninu, povraćanje, grčeve i proliv. Može doći i do glavobolje, drhtavice, znojenja i pospanosti. Sok iz lukovice može izazvati iritaciju kože, pa je preporučljivo raditi u rukavicama pri sadnji ili presađivanju.

11. Ricinus (Ricinus communis)

Iako se ova biljka retko gaji u stanovima i nije toliko česta u vrtovima, bitno je pomenuti je jer se smatra jednom od najotrovnijih biljaka na svetu. Proizvodi se ricin, izuzetno potentan toksin za koji ne postoji protivotrov. Pogotovo su opasna njena semena, koja izgledom mogu privući decu. Progutanje samo jednog do tri semena može imati fatalne posledice po odraslu osobu. Simptomi trovanja uključuju krvavu dijareju, povraćanje, grčeve i kolaps cirkulacionog sistema.

Šta učiniti u slučaju sumnje na trovanje?

Prevencija je najbolji lek, ali ako postoji sumnja da je dete ili ljubimac progutalo deo otrovne biljke, hitno je reagovati:

1. Ostanite smireni. Panika ne pomaže.
2. Uklonite ostatke biljke iz usta i ruku osobe/životinje.
3. Pozovite hitnu pomoć ili veterina odmah. Obavezno navedite naziv biljke (ako ga znate) i opišite je što je detaljnije moguće.
4. Ne izazivajte povraćanje ako vam to ne kaže stručno lice, jer to može dodatno oštetiti jednjak.
5. Pratite simptome i informišite medicinsko osoblje o svemu što primećujete.

Kako sprovesti prevenciju?

Ne morate da se rešavate svojih omiljenih biljki, ali možete preduzeti korake da smanjite rizik na minimum:

• Edukacija: Naučite decu da ne stavljaju bilo šta u usta bez dozvole. Objasnite im da su neke biljke "loše za trbušić".
• Pozicioniranje: Držite sve potencijalno opasne biljke van domašaja dece i ljubimaca - na visokim policama, u visećim saksijama ili u prostorijama u koje deca ne ulaze.
• Identifikacija: Naučite latinske i srpske nazive biljaka koje posedujete. Ovo će biti od neprocenjive vrednosti u slučaju hitnosti.
• Zaštita tokom rada: Prilikom presađivanja, rezanja ili prskanja biljaka, koristite rukavice, a zatim temeljito operite ruke.
• Pažljiv odabir: Kada kupujete novu biljku, proverite da li je bezbedna za okruženje u koje je donosite.

Zaključak: Saznanje, ne strah

Svest o postojanju opasnosti odredenih biljaka ne bi trebalo da nas tera da ih demonizujemo ili da se ih potpuno odričemo. Lepota narcisa, đurđevaka, hortenzija i drugih pomenutih biljaka je neosporiva, a generacije ljudi su odrastale uz njih bez incidenata. Klič je u odgovornom vlasništvu i svesnosti.

Znati da nešto može biti štetno ako se nepropisno upotrebljava daje nam moć da to kontrolišemo i upravljamo rizikom. Naš dom treba da bude sigurno utočište za sve njegove stanovnike - i one ljudske, i one životinjske, i one biljne. Uz malo znanja i opreza, možemo bezbedno uživati u lepoti prirode na našim prozorima i u našim vrtovima, znajući da smo preduzeli sve korake da zaštitimo one koje volimo