Ishrana po krvnim grupama: Put ka optimalnom zdravlju i energiji

Svaki ljudski organizam je jedinstven, a jedna od najosnovnijih karakteristika koja nas razlikuje je krvna grupa. Istraživanja sugerišu da krvna grupa određuje sklonost ka bolestima, vrstu hrane koju je potrebno jesti, kao i mnoge individualne karakteristike. Postoje 4 glavne krvne grupe: 0, A, B i AB. Krv ljudi sa različitim krvnim grupama se razlikuje po antitelima koja nas štite od određenih virusa i bakterija, ali interesantno je da ona reaguju i na odredjene namirnice. Kada hrana ulazi u krv, antitela je prepoznaju kao dobru ili lošu. Ako je namirnica smartana lošom za datu krvnu grupu, antitela je grupišu, slepljuju i pokušavaju da je izbace iz krvotoka. Ako se svakodnevno unosi hrana koja ne odgovara krvnoj grupi, imunološki sistem radi samo na eliminaciji tih namirnica, pa mu je smanjena prava funkcija - borba protiv bolesti i patogena. Deponije loše unesene, neprerađene hrane iz krvi organizam često odlaže u jetri i drugim vitalnim organima, što vremenom može dovesti do različitih zdravstvenih tegoba. Upravo iz tog razloga, postovi, gladovanje, kao i razne metode čišćenja lica i tela poput korišćenja gline ili čajeva, mogu imati pozitivan uticaj na imunitet, pomažući organizmu da se oslobodi nakupljenih toksina. Jedan od istaknutih istraživača u ovoj oblasti je doktor P. D'Adamo, čiji radovi su modernoj medicini pružili nove uvide, iako ova tema i dalje izaziva debate u naučnim krugovima.

Krvna grupa 0: Lovac

Ova krvna grupa potiče od nekadašnjih lovaca-sakupljača. Ljudi sa ovom grupom imaju prekomerno aktivan imuni sistem, izdržljive organe za varenje i dosta kiseline u želucu. Imaju snažnu potrebu za intenzivnim fizičkim aktivnostima, što im je ujedno i najbolji odgovor na stres. Među najčešćim oboljenjima koja ih mogu zadesiti su upale, čir na želucu i artritis.

Šta izbeći?

Treba izbegavati guščetinu, svinjetinu, školjke, hobotnicu i većinu mlečnih proizvoda, naročito sireve. Od neutralnih mlečnih proizvoda može se jesti samo puter, feta sir i sojini proizvodi poput tofu sira. Od mahunarki i semena izbegavati kikiriki, pistaće, mak, kukuruzno ulje, crveni pasulj i sočivo. Loša hrana je i kukuruz, ovas, pšenica, patlidžan, pečurke, masline, krompir, prokelj. Od voća se ne preporučuje dinja, kupine, kokos, narandže, jagode i mandarine. Loši začini za ovu krvnu grupu su cimet, muškantni orah, biber, vanila i sirće.

Šta jesti?

Ovoj krvnoj grupi odgovara crveno meso: govedina, jagnjetina, ovčetina, teletina, divljač, a korisne su i dzigerica i srce. Od ribe, najpogodnije su skuša, bakalar, oslić, haringa, štuka, pastrmka, losos, list i grgeč. Od masti, idealno je koristiti bundevino seme, orah, laneno i maslinovo ulje. Pogodne mahunarke su bob i grašak, a od žitarica ječam, pirinač i proso. Od povrća se preporučuje brokoli, peršun, paštrnak, kupus, beli i crni luk, ren, kelj, crvena paprika i bundeva. Od voća su dobre smokve, šljive, ananas i trešnje. Neutralna hrana je pačetina, piletina, fazan, zečetina, ćuretina, badem, kesten, lešnik, susam, suncokret, riblje i susamovo ulje.

Krvna grupa A: Poljoprivrednik (Prvi vegetarijanci)

Ovo je grupa odgajivača prvih žitarica i povrća, prvih vegeterijanaca. Ljudi sa ovom krvnom grupom imaju osetljive organe za varenje i manjak želudačne kiseline. Najčešća oboljenja koja nastaju lošom ishranom su različiti oblici raka i bolesti srca. Najbolji odgovor na stres je smirenost, kroz vežbe relaksacije, jogu ili molitvu.

Šta izbeći?

Ljudi sa ovom grupom ne treba da jedu puno mesa. Izbegavati slaninu, govedinu, svinjetinu i sve vrste mesa osim malih količina piletine i ćuretine, koja su neutralna. Mlečne proizvode treba izbegavati, osim sojinog mleka i sira. Zabranjeni su pistaći, kukuruzno i susamovo ulje, crveni pasulj i tačkast pasulj. Od žitarica izbegavati pšenicu. Od povrća nisu pogodni kupus, plavi patlidžan, pečurke, masline, paprika i krompir. Treba izbegavati i paradajz. Od voća ne jesti banane, kokos, mango, dinju, narandže i mandarine. Loši začini su kapar, biber, vinsko sirće, jabukovo sirće i crvena sitna paprika.

Šta jesti?

Krvnoj grupi A odgovara riba: skuša, bakalar, oslić, štuka, pastrmka, losos, list i grgeč. Od semena, kikiriki i bundevino seme. Od masti, laneno i maslinovo ulje. Korisne mahunarke su crni i zeleni pasulj, sočivo. Od žitarica, heljda. Povrće: artičoka, cvekla, brokoli, šargarepa, cikorija, zeleni kupus, maslačak, beli i crni luk, ren, kelj, keleraba, zelena salata, peršun, paštrnak, bundeva, spanać, repa, ljuta paprika. Voće: kajsije, kupine, borovnice, jagode, trešnje, smokve, grejp, limun, ananas, šljive i suvo groždje. Neutralno je: osim piletine i ćuretine, tunjevina, feta i koziji sir, kefir, jogurt, badem, kesten, susam, lešnik, suncokret, orah, mak pasulj, tetovac, bob, boranija, beli pasulj, grašak. Neutralne žitarice su ječam, pirinač, proso i ovas.

Krvna grupa B: Nomad (Stočar)

Ova grupa potiče od nomada-stočara koji su se prvi put pojavili u Indiji i bili adaptirani na konzumaciju mleka i mlečnih proizvoda. Ljudi s ovom grupom imaju tolerantne organe za varenje, iako i kod njih može postojati manjak želudačne kiseline. Najbolji odgovor na stres je kreativnost.

Šta izbeći?

Osobe sa B krvnom grupom treba da izbegavaju piletinu, slaninu, pačetinu, guščetinu i svinjetinu. Loša hrana za njih su i plodovi mora: školjke, brancin, krabe, hobotnice. Izbegavati i tofu sir, lešnik, pistaće, kikiriki, mak, susam, suncokret. Od mahunarki, crni pasulj, bob, naut, sočivo. Od žitarica, pšenicu, ječam, raž. Povrće: artičoke, avokado, masline, bundeve, rotkve i paradajz. Od voća ne jesti kokos, urme i nar. Zachi: cimet, ječmeni slad, pivo, kukuruzni sirup i biber.

Šta jesti?

Krvnoj grupi B se preporučuje: jagnjetina, ovčetina, zečetina i divljač. Riba: bakalar, oslić, skuša, štuka, losos, sardela, pastrmka i list. Mlečni proizvodi: meki sir, feta, kozji sir, kozje mleko, kefir, slani kravlji sir, tvrdi sirevi, jogurt. Mahunarke: pasulj i pasulj tačkaš. Žitarice: proso i ovas. Povrće: cvekla, brokoli, kupus, kelj, pečurke, peršun, plavi patlidžan, paprika, šargarepa, karfiol. Voće: banane, groždje, ananas, šljive. Začini: crvena paprika, kari, đumbir, ren, peršun list. Neutralno je jesti govedinu, ćuretinu, teletinu, dzigericu, badem, kesten, orah, graham brašno i bezglutenski hleb, kao i sve začine, voće i povrće koje nije zabranjeno ovoj grupi.

Krvna grupa AB: Enigma (Moderni hibrid)

Ova grupa je nastala relativno skoro, spajanjem genetskih karika grupa A i B. Osobe sa ovom grupom imaju osetljivije organe za varenje, ali tolerantniji imunološki sistem. Najbolji odgovor za stres je fizicka aktivnost, ali jača nego kod osoba sa krvnom grupom A.

Šta izbeći?

Zabranjeno je ili treba izbegavati: piletinu, svinjetinu, lososa, puter, parmezan, punomasno mleko, lešnik, mak, bundevu, susam, suncokret, kukuruzno, susamovo i suncokretovo ulje. Od žitarica, heljdu, kukuruz. Povrće: artičoke, avokado, pečurke, masline, papriku, rotkvicu. Voće: banane, kokos, mango, narandže, urme, nar. Začini: anis, ječmeni slad, kapar, biber, kukuruzni sirup, biber, sirće i crvenu papriku. Od žitarica izbegavati heljdu, kamut i kukuruz.

Šta jesti?

AB grupi odgovara: jagnjetina, ovčetina, zečetina, ćuretina. Riba: tuna, bakalar, oslić, skuša, štuka, pastrmka, sardela. Mlečni proizvodi: meki sir, kozji sir, feta, kozje mleko, kefir, kisela pavlaka, tofu, slan kravlji sir, jogurt. Semena: kesten, kikiriki, orah. Masti: maslinovo ulje. Mahunarke: crveni i tačkast pasulj, bob, sočivo. Povrće: cvekla, brokoli, karfiol, celer, zeleni kupus, krastavac, peršun, maslačak, patlidžan, crni i beli luk, kelj, paštrnak. Voće: trešnje, smokve, groždje, grejp, kivi, limun, ananas, šljive. Začini: kari, ren, miso, peršun list. Žitarice: proso, zob, riža, raž. Neutralno je: fazansko meso, dzigerica, šaran, kavijar, haringa, list, lignje, grgeč, badem, pistaći, kanola ulje, laneno ulje, riblje ulje, kikirikijevo ulje, sve mahunarke sem onih zabranjenih, ječam, kus-kus, glutensko brašno, belo brašno i beli hleb, kao i ostalo voće, povrće i začini koji nisu označeni kao štetni.

Slusanje svog tela: Instinkt i savremeni testovi

Interesantna činjenica je da se rađamo sa instinktivnim osećajem koja je hrana dobra za nas, ali se taj osećaj vremenom gubi i slabi pod uticajem okoline, porodičnih navika i društvenih normi. Često se dešava da deca instinktivno odbijaju namirnice koje im ne odgovaraju, ali su primorana da ih jedu. Ove namirnice kasnije često postanu deo njihove ishrane, iako organizam možda nikada nije uspeo da se u potpunosti prilagodi. Osnovni obrasci po kojima bi čovek trebalo da bira način ishrane su: pripadnost krvnoj grupi, zdravstveno stanje i starosna dob, godišnje doba, te količina fizičkih i intelektualnih aktivnosti.

Iako je koncept ishrane po krvnoj grupi privukao veliku pažnju, važno je napomenuti da savremena medicina nije jednoglasna oko njegove efikasnosti. Kritičari ističu da, s obzirom da postoji samo 4 krvne grupe, a neograničen broj tipova ljudi, ovakav pristup može biti previše pojednostavljen. Zbog toga mnogi savetuju individualniji pristup, poput testova intolerancije na hranu. Ovaj test se radi na osnovu uzorka krvi i analizira individualnu reakciju organizma na stotine namirnica, dajući personalizovani spisak onih koje su korisne i onih koje treba izbegavati. Ovo može biti korisnije, jer dve osobe sa istom krv